Zahvaljujući svom geografskom položaju, bogatim prirodnim resursima, mešovite mediteranske ikontinentalne klime, kao i snage ljudskog kapitala, Balkan je na veoma povoljnom položaju sa značajnim ekološkim komparativnim prednostima. Uz dovoljne političke volje, intelektualne sposobnosti, liderstvo civilnog društva i odlučnosti da se nauči iz prošlosti, zemlje regiona mogu izgraditi obnovljivu ekonomiju energije i postati model za kontinenat.

Ekonomski izazovi koji se suočavaju zemlje Balkana, predstavljaju priliku za reforme koje ne mogu samo podesiti region na pravom razvojnom putu, nego i revitalizirati svoje mlade demokratije. Ljudi u regionu su u potrazi za razvoj koji obezbeđuje zaposlenje, garantuje dostojanstven život, i promoviše pravo i pametno korišćenje prirodnih resursa.

Region ne počinje od nule, kada je u pitanju saradnja o zajedničkoj zelenoj ekonomiji, tako da The Balkan Forum radi da bi se olakšalo pojavljivanje i sprovođenje obećavajućih novih ideja i pomaže da se mobilišu sredstva i investicije koje unapređuju saradnju. Sporazum o nergetskoj zajednici potpisan u Atini 2005. godine je polazna tačka, jer pokazuje da region može da podrži sporazume koji stvaraju integrisana tržišta na osnovu zajedničkih interesa i solidarnosti. To pokazuje da je Balkan može da se pripremi ne samo da primi i dobro iskoristiti Evropsku pomoć, nego i da značajno doprinese stabilnosti, razvoju i nezavisnosti energetskog sektora Evropske Unije.

Ljudski kapital je važan faktor ekonomskog rasta i razvoja, kao i izvor konkurentske prednosti. Zemlje Balkana će imati koristi od poboljšanog tržišta rada konkurentnosti i povećanje ulaganja u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije dovodi do stručnog ljudskog kapitala.

Dok su u toku napori da se podstiče regionalna trgovina i promoviše razvoj privatnog sektora, veliki deo stanovništva ostaje bez posla, što ograničava ekonomski razvoj, povećanje nejednakosti, i slabljenje zajednice. Izazovi koji se moraju rešiti uključuju lošu koordinaciju između politike obrazovnih i radnih tržišta; neravnoteže između i tražnje radne snage, koja je povezana veštinama neusklađenosti; neadekvatni sistemi za predviđanje kretanja na tržištu rada i zahteve veština; političke, birokratske i institucionalne prepreke za preduzetništva, inovacije i formiranje novoh preduzeća; nedovoljno istraživanje i razvoj; i između ostalog prepreke za slobodno kretanje radne snage. Olakšavanje razvoja regionalnog tržišta rada će zahtevati posebnu pažnju na usklađivanje sistema obrazovanja i obuke širom regiona i unapređenje istraživačkih kapaciteta u regionu.

Oslanjajući se na nadležnosti u regionu, The Balkan Forum cilja da mobiliše bliže regionalnu saradnju da bi promovisala razvoj ljudskog kapitala i poboljšala funkcionisanje regionalnog tržišta. Na taj način, pomaže u izgradnji konsenzusa o prednostima fleksibilnijem regionalnom tržištu koje bila u mogućnosti da se takmiči u međusobnoj povezanoj globalnoj ekonomiji. Razvoj praksa ukazuje na to da su preduzeti koraci da bi se podstakao ljudski kapital, povezan sa povećanoim mobilnošću radne snage i inkluzivne socijalne politike, koja može povećati ukupnu konkurentnost, ublažiti siromaštvo i ojačati upravljanje na svim nivoima.

Obrazovanje je temelj ekonomskog razvoja regiona i integracija u evropskoj i svetskoj zajednici. Bliska saradnja sa praktičnim obrazovnim inicijativama može da proizvede koristi koje poboljšavaju život i budućnost svih građana.

Iako postoji određeni broj tekućih napora u rešavanju obrazovnih potrebe u regionu, izazovi ostaju, kao što su poteškoće u priznavanju među državnih diploma, nizak nivo saradnje između univerziteta u regionu, kao i nedostatak programa na kojima su se studenti pripremili za današnje najkonkurentnije poslove. Rezultat obrazovne migracije ka zapadnoj Evropi lišava region sa vrednim ljudskim resursima.

The Balkan Forum cilja da pomogne u izgradnju moderne, poboljšane i obrazovane Balkanske zajednice, osnovana na bogatoj istorijskoj i kulturnoj Balkanskoj pozadini, koja će na kraju postati sastavni deo evropske obrazovne zajednice.

Balkanski region je široko poznat po svojim impresivnim obalama, gastronomskom nasleđu, kulturološkim tradicijama i poljoprivrednim proizvodima koji vuku stotine hiljada posetilaca svake godine. Ekonomska moć turizma se može proširiti preko regionalnih turističkih inicijativa koje slave kulturno nasleđe i različitost Balkana i jačanje infrastrukture u regionu što povezuje pojedine zemlje. Takve inicijative bi obezbedile finansijsku dobit u ruralnim i urbanim sredinama širom regiona i ojačali bi veze među ljudima.

Da bi se iskoristila ova mogućnost, regionu je potrebno bolje javno obrazovanje o potencijalnim koristima zajedničkog turizma i o inicijativama koje su ekološki, ekonomski i kulturno održive. Poboljšanje regionalne infrastrukture bi takođe stvorilo uslove za bolji regionalni turizam, uključujući i železničkih linija za olakšavanje kretanje turista, regionalnih inicijativa za obrazovanje i obuku, kao lakše prekogranične migracije za osobe koje traže posao.

The Balkan Forum cilja da postane katalizator za bližu regionalnu saradnju razvoja turizma i infrastrukture koja će pomoći da se stvori vizija za regionalni razvoj turizma i promovisanje zajedničkog kulturnog nasleđa, dok se u međuvremenu slavi različitost regiona.