Mladi lideri iz Crne Gore, R. Severne Makedonije, Rumunije i Srbije govore o vrednostima, medijima i volonterstvu

U orgnizaciji Alfa Centra i Balkanskog foruma mladi lideri iz Crne Gore, R. Severne Makedonije, Rumunije i Srbije razgovarali su o:

SRŽI/ZAJEDNIČKIM VREDNOSTIMA I SISTEMU VREDNOSTI KOJIM SE VODE

Mladi lideri sa Balkana stavljaju akcenat na porodicu i tradiciju, solidarnost i osećaj pripadnosti zajednici evropskih građana. Slobodno putovanje/kretanje Evropskom unijom je među glavnim faktorima da naša društva promene mentalitet i način razmišljanja. Oni takođe razgovaraju o vrednostima među mladim i starijim generacijama u našim društvima i ističu sličnosti i razlike, i tvrde da su mlađe generacije liberalnije i mobilnije ali možda nisu baš toliko zabrinute zbog onoga što se dešava u našim društvima, i njihovo učešće na izborima je slabo ali u porastu. Za starije generacije važi da su takođe liberalne i optimističnije, i da će očekivati od institucija da pronađu nekakva rešenja za probleme. Dok mlađe generacije razmišljaju kako da pronađu rešenja individualno, više individualni pristup. Međutim, izgradnja poverenja s roditeljima i među različitim generacijama i zajednički rad ključni su za postizanje promena u našim društvima.

Pogledajte ispod zvaničan trailer od 50 sekundi o VREDNOSTIMA, a na kraju ove stranice ceo razgovor o VREDNOSTIMA, UTICAJU I VOLENTERSTVU.

 NEZAVISNOST MEDIJA, UTICAJ, OBJEKTIVNOST

Na pitanje da li se mediji smatraju nezavisnim ili pod domaćim ili stranim uticajem, učesnici ove debate tvrde da se to razlikuje od zemlje do zemlje. U nekim zemljama mediji su nezavisni ili u velikoj meri nezavisni, a u nekim zemljama i nisu baš nezavisni. Ono što je zajedničko kod većine zemalja jeste da vladajuće političke stranke i vlade (premda zavisi od stranke do stranke i od vlade do vlade) koriste ili pokušavaju da koriste nacionalnu televiziju/medije za sopstvenu propagandu i da se smatra da su mediji ili za ili protiv određene političke stranke, kao opozicija ili provladina. Oni se takođe slažu da svi mediji treba da budu nezavisni i da mladi/ljudi generalno treba da igraju ulogu da to i budu.

Priča se da nezavisni mediji (i novinari) zavise od finansiranja, koje oni ne mogu da obezbede niti da napreduju od toga što zarade od čitalaca/gledalaca. Tako da se oni oslanjaju na sponzore koji mogu biti poslovni akteri povezani sa političarima i političkim strankama koje mogu imati sopstvene agende. Zato se oni mogu cenzurisani, pa čak i zauzimaju stranu. Učesnici takođe tvrde da neki od njih nisu objektivni, populistički su i prave sadržaj koji provocira i stvara tenzije. Kažu da neki od njih nisu zainteresovani za dobre/pozitivne vesti. Ali postoje alternativni, neki mali, dobri lokalni mediji koji objavljuju kratke priče običnih ljudi u svoj javni prostor, ali oni takođe zavise od finansiranja. Veliki, uspostavljeniji mediji, koje finansiraju vlade, dobri su u stvaranju sadržaja na jednostavan način koji je razumljiviji običnim ljudima, dok se alternativni mediji ponekad trude da to učine. I, svi učesnici se slažu da su najveći problem lažne vesti i dezinformacija.

MEDIJSKA PISMENOST

Na pitanje medijske pismenosti, učesnici smatraju da je niska u našim društvima, da treba da nauče kako da istraže i prepoznaju lažne vesti i stvore sopstveno mišljenje, da ne veruju uvek onome što mediji stvaraju, čak ni medijima za koje misle da su dobri. Obrazovanje i usvajanje kritičkog razmišljanja među mladima smatra se vrlo važnim, kako bi naučili da dovode u pitanje ono što mediji pružaju i da ne očekuju da će im uvek biti rečena istina. Ali da ljudi treba da se više solidarizuju s nekim malim, lokalnim, alternativnim medijima, kako finansijski tako i pružanjem sadržaja i priča. Učesnici navode da praktičan, lak način za identifikovanje lažnih vesti i dezinformacije, jeste da se pogleda više medija (3-5, po mogućstvu na različitim jezicima i iz različitih zemalja), kako biste uporedili šta različiti mediji govore o istoj temi. Pre nego što prihvatite informaciju zdravo za gotovo, uvek je dobro da proverite minimalno 2-3 izvora i šta oni kažu za istu stvar. Još jedan praktičan korak kako da proverite koliko neki članak/mediji može biti verodostojan jeste da pogledate da li je ime autora pomenuto u člancima/vestima, i da li na internet stranicama medija možete pronaći neku adresu, kontakt detalje i ko je poseduje, kao što većina onlajn medija ili internet portala nema te podatke.

Pogledajte ispod zvaničan trailer od 54 sekunde o MEDIJIMA, a na kraju ove stranice ceo razgovor o VREDNOSTIMA, MEDIJIMA I VOLENTERSTVU.

ZNAČAJ VOLONTERSTVA I KOLIKO JE RAZVIJEN  U NJIHOVIM ZEMLJAMA?

Poznato je da ljudi na Balkanu imaju kulturu za pomaganje i solidarnost, i da volontiranje donosi mnoge nagrade i menja čovekov život. Pomaže da bolje shvati zajednice i društva i nagrađivanje, jer dajete i dobijate mnogo – podržavate i učite istovremeno. Volontiranje je takođe motivacija jer čini da se osoba oseća dobro pomažući i menjajuči život nekom drugom (u pozitivnom smislu). Na primer, pomaganje deci u nekim zajednicama da idu u školu, a da niste tu, oni možda neće ići u školu. Takođe je naglašeno da mladi ljudi i NVO treba više da pomažu starijima koji možda nemaju porodicu koja će paziti na njih, kao i da zaštite životinje.

Pogledajte ispod zvaničan trailer od 28 sekundi o VOLENTERSTVU a na kraju ove stranice ceo razgovor o VREDNOSTIMA, MEDIJIMA I VOLENTERSTVU

Pogledajte ispod ceo razgovor o VREDNOSTIMA, MEDIJIMA I VOLENTERSTVU